4.8. Уређивач избора

Наредба Уређивач избора приказује прозорче Уређивач избора. Ово прозорче приказује активни избор на текућој слици и омогућава лак приступ наредбама везаним за избор. Није заиста намењено за директно уређивање избора, али ако радите на избору, згодно је имати све наредбе за избор на једном месту, јер је лакше кликнути на дугме него тражити наредбе у стаблу наредби траке менија. Уређивач избора такође нуди неке напредне опције за наредбу Избор у путању.

4.8.1. Активирање наредбе

Овој наредби можете приступити из главног менија преко ИзабериУређивач избора.

4.8.2. Опис прозорчета Уређивач избора

Слика 16.19. Прозорче Уређивач избора

Прозорче „Уређивач избора“

Дугмад

Прозорче Уређивач избора има неколико дугмади коју можете користити за лак приступ наредбама избора:

Прозор за приказ

У прозору за приказ, изабране области слике су беле, неизабране области су црне, а делимично изабране области су у нијансама сиве. Кликање у овом прозору делује као Изабери према боји. Погледајте пример испод.

Слика 16.20. Пример кликања у прозору за приказ Уређивача избора

Пример кликања у прозору за приказ „Уређивача избора“

Прозор Уређивача избора након кликања.

Пример кликања у прозору за приказ „Уређивача избора“

Слика са примењеним резултујућим избором.


4.8.3.  Прозорче Напредна подешавања за избор у путању

Слика 16.21. Прозорче Напредна подешавања

Прозорче „Напредна подешавања“

Прозорче Напредна подешавања избора у путању, које добијате кликом уз тастер Shift на дугме Избор у путању, садржи бројне опције, од којих већину можете поставити клизачем или пољем за унос текста. Постоји и једно поље за потврду. Ове опције углавном користе напредни корисници. То су:

  • Праг поравнања: Ако су две крајње тачке ближе од ове вредности, оне постају једнаке.

  • Праг увек угласто: Ако је угао који одређују тачка и њени претходници и следбеници мањи од овог, то је угао, чак и ако је унутар Окружења угла пиксела тачке са мањим углом.

  • Окружење угла: Број тачака које треба узети у обзир при одређивању да ли је тачка угао или не.

  • Праг угла: Ако тачка, њени претходници и њени следбеници одређују угао мањи од овог, то је угао.

  • Праг грешке: Износ грешке при којем је уклопљени сплајн[6] неприхватљив. Ако је било који пиксел даље од овога од уклопљене криве, алгоритам покушава поново.

  • Окружење алтернативног филтера: Други број суседних тачака које треба узети у обзир при филтрирању.

  • Епсилон филтера: Ако се углови између вектора произведених тачкама Окружења филтера и Окружења алтернативног филтера разликују за више од овога, користи се онај из Окружења алтернативног филтера.

  • Број итерација филтера: Број пута колико треба изгладити оригиналне тачке података. Драматично повећање овог броја, на око 50, може произвести знатно боље резултате. Али ако се било које тачке које би требало да буду углови не пронађу, крива дивља око те тачке.

  • Проценат филтера: За израду нове тачке, користите стару тачку плус ово пута суседи.

  • Окружење секундарног филтера: Број суседних тачака које треба узети у обзир ако тачке Окружења филтера дефинишу праву линију.

  • Окружење филтера: Број суседних тачака које треба узети у обзир при филтрирању.

  • Задржи колена: Ово поље за потврду одређује да ли да се уклоне тачке колена након проналажења контуре.

  • Праг враћања линије: Ако је сплајн ближи правој линији од ове вредности, он остаје права линија, чак и ако би иначе био враћен у криву. Ово је мерено квадратом дужине криве, како би се краће криве вероватније вратиле.

  • Праг линије: Колико пиксела (у просеку) сплајн може да одступи од линије одређене њеним крајњим тачкама пре него што се промени у праву линију.

  • Побољшање репараметризације: Ако репараметризација не побољша уклапање за оволико процената, алгоритам престаје да је ради.

  • Праг репараметризације: Износ грешке при којем је бесмислено репараметризовати. Ово се дешава, на пример, када алгоритам покушава да уклопи контуру спољашње стране слова О једним сплајном. Почетно уклапање није довољно добро да би га Њутн-Рафсонова итерација побољшала. Могуће је да би било боље открити случајеве у којима алгоритам није пронашао ниједан угао.

  • Претрага поделе: Проценат криве удаљен од најгоре тачке на којем треба тражити боље место за поделу.

  • Подела окружења: Број тачака које се узимају у обзир при одлучивању да ли је дата тачка боље место за поделу.

  • Праг поделе: За колико пиксела тачка може да одступи од праве линије а да се и даље сматра бољим местом за поделу.

  • Окружење тангенте: Број тачака које треба погледати са обе стране тачке приликом израчунавања апроксимације тангенте у тој тачки.



[6] Сплајн је математички израз за функцију која дефинише криву користећи низ контролних тачака, као што је Безјерова крива.

Погледајте Википедију за више информација.